Стручно веће друштевених наука
СТРУЧНО ВЕЋЕ ДРУШТВЕНИХ НАУКА
Стручно веће друштвених наука обухвата следеће науке-предмете: историја, географија, социологија, педагогија, психологија, филозофија, грађанско васпитање и верска настава.
Активности стручног већа су: редовна, додатна и допунска настава, организација и учествовање у хуманитарним акцијама, као и учешће у пројектима НВО из Бујановца и Србије.
ИСТОРИЈА, предметни професор Иван Стојановић
ГЕОГРАФИЈА, предметни професор Драган Антић
СОЦИОЛОГИЈА, предметни професор Снежана Стаменковић
ПЕДАГОГИЈА, предметни професор Данијела Ристић
ПСИХОЛОГИЈА, предметни професор Александар Додић
ФИЛОЗОФИЈА, предметни професор Оливера Николић
ГРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕ, предметни професори П М
ВЕРСКА НАСТАВА, предметни професори Мићо Зеленовић
ДРУГИ ПЕШАДИЈСКИ ПУК „КЊАЗ МИХАИЛО“ – ГВОЗДЕНИ ПУК
Министарство просвете, науке и технолошког развоја подржало је предлог Општине Прокупље, која обележава стогодишњицу ослобођења Прокупља у Првом светском рату, са откривањем спомен-обележја Другом пешадијском пуку „књаз Михаило“, званом „Гвоздени пук“. Предлог се односи на коришћење пригодног текста посвећеног овом нашем најодликованијем пуку у наставним и ваннаставним активностима школа. Имајући то у виду, а у складу са васпитно-образовним радом, наша школа је поводом тог обележавања, у петак 12.10.2018.године са почетком у 13 часова одржала пригодну презентацију у просторији школске библиотеке. Презентацију су организовали чланови
Стручног већа друштвених наука – професор социологије
Славица Ђурић, професор историје
Иван Стојановић и професор историје
Александар Томић. Овом догађају присуствовали су: директор школе, као и професори и ученици наше школе.
ДРУГИ ПЕШАДИЈСКИ ПУК ,, КЊАЗ МИХАИЛО’’ ГВОЗДЕНИ ПУК
У току ослободилачких ратова 1912-1918. године, Србија је мобилисала око 100
пешадијских, коњичких и артиљеријских пукова. Све ове ратне јединице су храбро и
пожртвовано, уз велике губитке, извршиле своју патриотску дужност према отаџбини. Међутим, само је један пук, због своје легендарне храбрости, као најбољи пук српске војске добио почасни назив ГВОЗДЕНИ ПУК, био је то 2.пешадијски пук ,, Књаз Михаило’’ који је мобилисан у Прокупљу почетком октобра 1912. године.
Приликом мобилизације за Први балкански рат против Турака, из Прокупља је на границу кренуо комплетан пук. У чувеној бици на Куманову, овај пук био је на крајњем десном крилу српског борбеног распореда и у храбром јуришу разбио је турски фронт. У борбама за ослобођење Прилепа, ударио je у бок Турака и тиме омогућио пробој непријатељског фронта. Пук се посебно прославио у борбама код Битоља, где је турска војска организовала одсудну одбрану.
После завршетка рата против Турака, због непријатељског држања Бугарске, није извршена демобилизација, већ је пук остао у Македонији, где га је затекао почетак Другог балканског рата против Бугарске, јуна 1913. године. У најкритичнијем тренутку битке на Брегалници, 18. јуна 1913. године пук је задобио бесмртну славу чувеним јуришом на коту 650, када је пробијен бугарски фронт и решена 2 битка на Брегалници. У наставку рата, пук је водио тешке борбе око Царевог села на самој граници са Бугарском где су се Бугари огорчено бранили на чувеним Грленским положајима.
Укупни губици овог пука у оба Балканска рата износили су 2.938 војника и подофицира и 48 официра. Од овог рата, овај пук почиње да се назива ,,Гвоздени’’.
У Првом светском рату, сада већ ,,Гвоздени’’ пук, је са поносом носио своју ратну заставу. На Церу се борио у самом центру битке, на Текеришу. У нападној фази Колубарске битке, пук је водио тешке борбе за вис Кременицу. Почетком 1915. године, пук је пребачен у Македонију да би ојачао фронт према Бугарској. После опоравка на Крфу, пук је 1916. године стигао бродовима код Солуна, где је примио француско оружје и опрему, и после краће обуке изашао на фронт. У овим борбама су се прославиле и једине две жене носиоци Карађорђеве звезде са мачевима, а које су се бориле у саставу Гвозденог пука, Милунка Савић и енглескиња Флора Сендс. После пробоја Солунског фронта у којем је активно учествовао, пук се посебно истакао у борбама за ослобођење Ниша октобра 1918. године, Алексинца, Ражња, Параћина, Свилајнца, до Гроцке, где је пребачен преко Дунава и преко Панчева кренуо ка Зрењанину. После тога, пук је ослободио Кикинду. Средином децембра 1918. године повучен је из Војводине у Београд. Пук је све до 5.5.1920. године задржан у Београду као гардијска јединица обезбеђујући Двор, Народну Скупштину и Министарства.
Други пешадијски пук је најодликованија јединица у српској војсци.
Укупни губици овог пука у ратовима 1912-1918. године приближно износе:
Погинулих - 84 официра, 3000 војника и подофицира,
Рањених - 148 официра, 6.492 војника и подофицира.